Valletta



Tri kapi posne zemlje u uzburkanoj vodi. Malta u januarskom Mediteranu. Bogatstvo istorije u iskustvu više sabranih mora. Između evropskog i arapskog sveta, sinteza ne istoka i zapada, već i severa i juga. Dovoljno blizu Evrope da maestral dopremi prah Etne, ali nedovoljno daleko od Afrike da široko ne bi nanelo pesak Sahare - Malta je mikrokosmos celog sredozemnog pamćenja, veliki zbir različitih kultura, ukusa, mirisa, zvukova i boja. Kao takva vekovima neiscrpan izazov osvajačima, ali i umetnicima. Dok vali treskaju o nikad osvojene zidine Valete, u galeriji „Kavalerije svetog Džejmsa“ uzbuđen učestvujem u otvaranju izložbe slika „Oda radosti“ Ljupča Samardžiskog.
Ima u toj izložbi - kojom simbolično započinje godina interkulturnog dijaloga o smislu zajedničkog u evropskim različitosti - nešto od čari duge u naglim pljuskovima. Razapeta je ta duga široko u četiri galerijska prostora na čak 60 slika, ali pogled je radoznao. Traži: gde i kako slike dodiruju muzičku skalu nekadašnjeg kontrabasiste?
Saznanje da zvuk ima boju nije nikakva novina - prati nas odavno sa zakonima fizike i njihovom primenom na sferu likovnosti. Slike Samardžiskog, umetnika koji je trampio međunarodnu karijeru muzičara za život slikara, gotovo bez ostatka zrače tu tananu vezu između zvučnosti i kolorita. Ljupčetova platna su simfonija boja i sva njihova unutrašnja logika je tome podređena. Svoj uzbudljivi emotivni svet izražava posebnim, veoma intenzivnim i nadasve određenim koloritom. Nekad u muzici, danas u slikanju, Umetnik bi da obuzda svoju pravu prirodu. Svojevremeno se bavio ograničavanjem snage kontrabasa, sada bi da kontroliše moć boja.
No, emocije su takve, one nađu svoj put. Pravoj kreativnoj prirodi potrebno je sasvim malo, nekad tek neznatan impuls da se oslobodi i pokaže svoju posebnost. Samardžiski u likovnom opusu čuva pogled sopstvenog muzičkog prizora. Zahvaljujući „balkanskom grehu“, autor dozvoljava da se boja razmahne do raskoši. Tako nastaje njegova „Oda radosti“. Za Evropljane to je himna, za autora, velesusret pesnika i kompozitora koji večno inspiriše. „Oda radosti“ je stvarnost, onaj prostor u ljudskom biću gde se zbog dobrote spajaju čudesnost muzike i zanosnost slikarstva. Ljupčo Samardžiski, čovek našeg emotivnog zavičaja, svojom izložom satkanom od boja i duše, na pravom mestu, doprinosi razumevanju bogatstva evropskih različitosti.

-----------------
Source:
Blic Komentar | www.blic.co.yu/
En Passant | Petar Popović | 29.01.2008
www.blic.co.yu/blickomentar.php